Pravoslavni hrišćani danas, 15. februara, obeležavaju Sretenje Gospodnje – veliki praznik koji u narodnoj tradiciji simbolizuje susret zime i leta. Veruje se da od ovog dana dani postaju duži, a noći kraće, što dodatno naglašava prelaz iz hladnog u topliji deo godine.
U srpskom narodu Sretenje je povezano i sa predskazivanjem vremena. Prema narodnom verovanju, ako na ovaj dan pada sneg ili kiša, smatra se da se zima povlači. Ukoliko je, pak, dan sunčan, veruje se da hladnoća neće tako brzo popustiti i da nas očekuju još hladni dani.
Praznik ima snažno uporište i u biblijskom predanju.
– Kad je Isusu bilo četrdeset dana, Sveta Devica Marija i Josif donesu Ga u hram da Ga posvete Bogu. U hram dođe i sedi sveštenik Simeon, pravedan i pobožan starac, kojem je anđeo Božji rekao da neće umreti dok ne vidi Spasitelja. I toga dana javi mu se anđeo i reče da dođe u crkvu, jer će tu videti Hrista. Starac uze dete na ruke i reče: “Sada otpuštaš s mirom slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje”.
U znak sećanja na taj susret, ustanovljen je praznik Sretenje, koji se proslavlja 15. februara. U narodnoj simbolici, taj dan predstavlja i susret zime i leta, pa je, prema predanju, zima rekla letu:
– Pomozi Bog, golo leto! Ti meni daješ gole i bose ljude a ja tebi obučene i obuvene!
Na to je leto odgovorilo:
– Bog ti pomogao, obučena zimo! Istina je da ti meni daješ obučene i obuvene ljude, a ja tebi gole i bose, ali se deca i ljudi više raduju meni nego tebi.
BORONLINE.RS/24sedam/M.A/N.A.
SVE NAJNOVIJE I PROVERENE INFORMACIJE MOGU PRATITI NA PORTALU BORONLINE.RS.
