Veliki petak važi za najtužniji dan u hrišćanstvu, jer se tada vernici sećaju stradanja i raspeća Isusa Hrista na Golgoti. Ovaj dan provodi se u miru, tišini, molitvi i najstrožem postu, bez veselja i svakodnevne užurbanosti.
Crkva se na ovaj dan seća događaja od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontije Pilat, pa sve do njegovog skidanja sa krsta i polaganja u grob, koji su čuvali vojnici.
Zašto se ne oglašavaju zvona i ne služi liturgija?
Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim u retkim slučajevima kada se poklopi sa praznikom Blagovesti.
Takođe, od Velikog četvrtka do Uskrsa ne zvone crkvena zvona, jer ona u pravoslavlju predstavljaju radost, a ovaj period je vreme tuge i tišine.
Šta je Plaštanica i zašto je važna?
Plaštanica je platno u koje je, prema predanju, umotano telo Isusa Hrista nakon skidanja sa krsta. Napravljena je od lana sa primesama pamuka i ima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
U prvim vekovima hrišćani su je čuvali u tajnosti, a kasnije su je čuvali vizantijski carevi i dugo nije bila dostupna narodu.
Na Veliki petak, plaštanica se iznosi u crkvu i polaže na posebno ukrašen sto, a vernici je celivaju. U nekim krajevima postoji običaj da se provlače ispod nje, verujući da to donosi zdravlje i zaštitu.
Običaji i verovanja – šta se ne radi na Veliki petak
Ovaj dan je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom, pa se smatra da treba izbegavati:
- kućne i poljske poslove
- korišćenje igle, konca i eksera
- rad sa oštrim predmetima
U narodu se veruje da bi se time simbolično „povređivale rane Isusa Hrista“, zbog čega obućari i krojači tradicionalno ne rade.
Takođe, prema verovanjima:
- ne jede se kopriva
- ne pije se vino, jer simbolizuje krv Isusovu
Post i način obeležavanja dana
Crkva propisuje najstroži post, na vodi, bez ribe i ulja.
Ovo je dan kada se vernici povlače u sebe, posvećuju molitvi, tišini i preispitivanju, a u mnogim domovima se ništa ne kuva.
Farbanje jaja i narodni običaji
U većini krajeva Srbije, upravo se na Veliki petak tradicionalno farbaju uskršnja jaja, najčešće rano ujutru ili do podneva.
Prvo jaje je čuvarkuća i obavezno se farba u crvenu boju i čuva tokom cele godine kao simbol zaštite doma.
Zanimljiva narodna verovanja
Veliki petak prate i brojna narodna verovanja:
- Smatra se da je ovo najbolji dan za kalemljenje voća
- Veruje se da vreme tog dana predviđa rod:
ako pada kiša neće biti šljiva
ako je sunčano očekuje se dobar rod
Postoji i običaj da se kuća pomete, a metla potom baci, jer se veruje da se tako iz doma odnosi sva negativna energija.
Veliki petak nije običan praznik, već dan tišine, tuge i duboke simbolike. Bez obzira na običaje i verovanja, suština ovog dana je u miru, veri i poštovanju žrtve Isusa Hrista.
izvor: komitet
