Sadnja paprika na otvorenom najčešće počinje sredinom maja. Upravo je to idealno vreme za isprobavanje metode koja poslednjih godina postaje pravi hit među evropskim baštovanima
Reč je o nemačkoj tehnici poznatoj kao Hugelkultur ili hugelkultura. A to je sistem podignutih organskih gredica koji gotovo u potpunosti eliminiše kopanje, rahljenje zemlje i naporno plevljenje.
Osim što značajno smanjuje fizički rad u bašti, ova metoda stvara optimalnu mikroklimu za uzgoj paprika. Čak i na manjim parcelama, a mnogi tvrde da prinos može biti gotovo dvostruko veći.
Uzgoj paprika na otvorenom često je povezan sa temperaturnim stresom. Ali i naglim isušivanjem zemljišta i osetljivošću biljke na vremenske promene.
Upravo zato Hugelkultur privlači sve više pažnje jer stvara prirodno toplo, rastresito i vlažno zemljište koje savršeno odgovara kulturama koje vole toplotu.
Hugelkultur podrazumeva izradu povišenih gredica čija je osnova trulo drvo i organski materijal koji se postepeno razgrađuje.
Metoda dolazi iz sveta permakulture i zasniva se na ideji da se prirodni organski materijali vraćaju zemlji. Tu se vremenom pretvaraju u izuzetno plodno zemljište bogato hranljivim materijama.
Zahvaljujući tome, ovakve gredice s godinama postaju sve kvalitetnije i produktivnije. Bez potrebe za intenzivnim dodavanjem đubriva ili stalnim obrađivanjem zemlje.
Jedna od najvećih prednosti Hugelkultura jeste povećanje prostora za sadnju.
Biljke se ne sade samo na vrhu gredice, već i uz njene stranice. To omogućava znatno bolju iskorišćenost prostora u odnosu na klasične baštenske gredice.
Organski materijal unutar gredice ponaša se poput sunđera- upija vodu i postepeno je otpušta korenu biljaka. Tokom sušnih perioda ovakve gredice zahtevaju i do tri puta manje zalivanja od standardnih zasada.
Evropski agronomi ističu da u takvim uslovima koren paprike prodire 20 do 30 odsto dublje, što biljku čini otpornijom i snažnijom.
Još jedna velika prednost ove metode jeste to što se gotovo svi materijali mogu pronaći u sopstvenom dvorištu.
Za izradu gredica mogu se koristiti oborena stabla, granje, drvna sečka, pokošena trava. Ali i staro seno, lišće, biljni ostaci i organski kompost. Osim što je reč o održivom načinu baštovanstva, ovakav pristup predstavlja i odličan način recikliranja prirodnog otpada.
Kako se organski materijal razgrađuje, u zemlji se stvara prirodan ciklus hranljivih materija koji iz godine u godinu dodatno hrani biljke.
Suzbijanje korova u Hugelkultur gredicama postiže se jednostavnim malčiranjem površine slamom ili senom.
Na taj način gotovo u potpunosti nestaje potreba za plevljenjem, dok je zemljište istovremeno zaštićeno od isušivanja i zbijanja nakon kiše. U donjim slojevima gredice brzo se razvijaju gliste koje prirodno prozračuju tlo i dodatno poboljšavaju njegovu strukturu.
Tokom razgradnje organske materije oslobađa se i ugljen-dioksid u zoni korena. To ubrzava fotosintezu i doprinosi snažnijem rastu biljaka.
Iako sama izrada Hugelkultur gredice zahteva nešto više truda na početku, kasnije održavanje je minimalno. Kako se drvo i organski materijal raspadaju, zemljište postaje sve bogatije, pa nema potrebe za oranjem ni intenzivnim đubrenjem.
Povišene gredice imaju dodatnu prednost jer se zagrevaju mnogo brže od tla u ravni bašte, piše Jutarnji.hr.
To znači da paprike ranije kreću sa rastom, a zahvaljujući toploti koja nastaje unutar organskog sloja, temperatura zemljišta može biti viša za tri do pet stepeni. Upravo taj „termički jastuk“ omogućava ranije formiranje pupoljaka i stabilniji razvoj biljke. Čak i tokom naglih promena vremena.
Kako da napravite Hugelkultur gredice? Konstrukcija se slaže sloj po sloj.
Na dno se postavljaju velike grane, trupci ili drvna sečka. Preko njih dolaze slojevi pokošene trave, lišća i biljnih ostataka, a zatim kompost i plodna zemlja.
Na kraju se formira humka visine između 25 i 40 centimetara.
Razgradnja organskog materijala unutar gredice prirodno zagreva zemlju i stvara idealne uslove za razvoj paprika.
Prilikom sadnje preporučuje se razmak od najmanje 40 centimetara između biljaka, dok se u sadne rupe može dodati pepeo ili vermikompost.
Zahvaljujući toploti i bogatstvu hranljivih materija, prvi pupoljci pojavljuju se i do nedelju dana ranije nego kod klasične sadnje.
Zanimljiv detalj ove metode uključuje i korišćenje starih najlonskih čarapa ili hulahopki kao potpore za biljke.
Elastični najlon se rasteže zajedno sa rastom biljke, ne oštećuje stabljiku i smanjuje stres izazvan mehaničkim pritiskom. Stručnjaci ističu da ovakva meka potpora omogućava granama da bez problema nose plodove teže od 400 grama.
Rezultat je zdravija biljka, stabilniji rast i obilniji rod- uz znatno manje rada nego u klasičnom baštovanstvu.
(Telegraf Biznis)
