Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.
To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja. Ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju se uskršnja jaja.
U gluvo doba noći, uoči Velikog petka, po predanju, na tren i vetrovi utihnu, a reke i potoci se zaustave. Vodenice zastanu i čitav svemir tone u tišinu i tugu zbog Hristove smrti. Takav je i dan koji dolazi.
Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio da bude raspet na krstu.
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom. Ali i uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava. Takođe, u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
“Na Veliki petak ništa se nije radilo, nikakvi znaci radosti se nisu ispoljavali, ni pesma, ni igra, žene se čak nisu ni češljale, ni umivale. Jedino šta je bilo dozvoljeno, to je priprema za Uskrs”, kaže Svetlana Ćaldović, etnolog.
Na Veliki petak se posti. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i novog života. Uskršnje, crveno, podseća na Hristovu krv prolivenu na Golgoti i legende: o jajima, koja su u trenu pocrvenela, kao dokaz Hristovog uskrsnuća.
Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka. Na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku. Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs.
U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo. Post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
