Redovna šetnja, kvalitetan san i pravilna ishrana nalaze se na vrhu liste preporuka stručnjaka. Najnovija istraživanja pokazuju da male promene u svakodnevnom životu mogu značajno da smanje rizik od infarkta, moždanog udara i drugih srčanih bolesti.
Briga o zdravlju srca ne podrazumeva skupe tretmane ili komplikovane režime. Naprotiv, sve veći broj istraživanja pokazuje da su najefikasnije upravo jednostavne svakodnevne navike koje svako može da primeni. Kardiolozi širom sveta saglasni su da male promene u rutini mogu značajno da smanje rizik od infarkta, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.
Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od srčanih bolesti
Jedna od najvažnijih preporuka lekara jeste svakodnevno kretanje. Ne mora to da bude intenzivan trening, već i obična šetnja može imati snažan efekat na zdravlje srca. Studije pokazuju da najmanje 30 minuta umerenog kretanja dnevno smanjuje krvni pritisak, nivo lošeg holesterola i rizik od srčanog udara.
Kako navodi American Heart Association, redovna fizička aktivnost može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i do 30 odsto, čak i kod osoba koje ranije nisu bile aktivne.
Ishrana je ključ zdravlja srca
Kardiolozi naglašavaju da je uravnotežena ishrana jedna od najefikasnijih preventivnih mera. Poseban fokus stavlja se na mediteranski način ishrane, koji uključuje voće, povrće, integralne žitarice, ribu, orašaste plodove i maslinovo ulje.
Istraživanje koje prenosi BMJ pokazalo je da osobe koje se hrane po ovom modelu imaju značajno manji rizik od infarkta i moždanog udara u poređenju sa onima koji konzumiraju prerađenu hranu i velike količine šećera.
Šta treba izbegavati
prekomeran unos soli
zasićene i trans masti
industrijski prerađenu hranu
gazirana i zaslađena pića
Kvalitetan san štiti srce
Nedostatak sna često se zanemaruje, ali ima direktan uticaj na zdravlje. Hronični umor i loš san povezani su sa povišenim krvnim pritiskom, gojaznošću i većim rizikom od srčanih oboljenja.
Prema podacima koje objavljuje Sleep Foundation, odraslim osobama potrebno je između sedam i devet sati sna kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih problema.
Kontrola stresa je važna koliko i lekovi
Dugotrajni stres povećava nivo hormona kortizola, koji utiče na krvni pritisak i rad srca. Upravo zato kardiolozi sve češće preporučuju tehnike relaksacije poput meditacije, dubokog disanja i boravka u prirodi.
Kako prenosi Mayo Clinic, redovno upravljanje stresom može smanjiti rizik od srčanih bolesti i poboljšati opšte zdravlje.
Prestanak pušenja i umeren unos alkohola
Pušenje je jedan od najvećih faktora rizika za bolesti srca. Dobra vest je da se koristi od prestanka pušenja vide veoma brzo. Već posle nekoliko meseci dolazi do poboljšanja cirkulacije i funkcije srca.
Istraživanja koja navodi Centers for Disease Control and Prevention pokazuju da prestanak pušenja smanjuje rizik od infarkta i do 50 odsto u roku od godinu dana.
Redovne kontrole kod lekara
Kardiolozi upozoravaju da su preventivni pregledi ključni, jer mnogi faktori rizika poput povišenog krvnog pritiska ili holesterola nemaju simptome. Pravovremeno otkrivanje omogućava jednostavno i efikasno lečenje.
Stručnjaci savetuju redovno merenje pritiska, kontrolu šećera u krvi i lipidnog statusa, posebno kod osoba starijih od 40 godina ili onih koji imaju porodičnu istoriju bolesti srca.
Male navike prave veliku razliku
Iako zvuče jednostavno, ove navike imaju snažan efekat na dugoročno zdravlje. Kardiolozi se slažu da upravo kombinacija fizičke aktivnosti, zdrave ishrane, kvalitetnog sna i kontrole stresa predstavlja najefikasniji način da se smanji rizik od srčanih oboljenja i produži život.
Najvažnije je krenuti postepeno. Svaka mala promena danas može značiti veliko poboljšanje zdravlja u budućnosti.
boronline.rs
