Srbija danas obeležava Sretenje – Dan državnosti, praznik koji objedinjuje dva ključna trenutka nacionalne istorije. Na ovaj datum 1804. godine u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak, dok je 1835. u Kragujevcu donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
Povod za bunu bila je Seča knezova, pogubljenje viđenih Srba koje su dahije organizovale početkom februara 1804. godine. Umesto da zastraši narod, ovaj čin ubrzao je odluku o ustanku, a za vožda je izabran Karađorđe. Time je započet dug proces obnove državnosti koji je kasnije, kroz diplomatske uspehe, nastavljen u vreme Miloša Obrenovića.
Sretenjski ustav iz 1835. godine važio je kratko, ali je u to vreme predstavljao jedan od najmodernijih pravnih akata u Evropi. Izradio ga je Dimitrije Davidović, oslanjajući se na tadašnja napredna ustavna rešenja.
Dan državnosti obeležavao se do 1918. godine, nakon čega je praznik ukinut, da bi ponovo bio vraćen u kalendar državnih praznika 2002. godine.
Neradni dani
Zakonom su kao neradni predviđeni 15. i 16. februar, a s obzirom na to da ove godine Sretenje pada u nedelju, neradni će biti i utorak, 17. februar.
U školama će, prema školskom kalendaru, raspust trajati tokom cele naredne nedelje, izuzev u Vojvodini gde se đaci u klupe vraćaju već 18. februara.
Boronline/bor030
