Da li ste znali za LEGENDU o Lazarevoj pećini, domu slepih miševa za koje se VERUJE DA DONOSE SREĆU?
Lazareva pećina nalazi se na dvadesetak kilometara od grada Bora, i nešto manje od Brestovačke banje, u selu Zlot. Meštani kažu da je oduvek bila obavijena velom misterije, što potvrđuju i brojne legende.
To je, kako tvrde, pećina sreće, jer svako ko dođe i pomisli želju, zadrži se malo na ovom mestu, može očekivati da će mu se desiti neko dobro.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU
Ranije, kada se više verovalo u to, kako bi se koje žensko dete zadevojčilo, obavezno je dolazilo da daruje pećinu buketom poljskog cveća ne bi li tako prizvalo sreću. Ovo mesto posećivali su i momci koji su ostavljali poneki novčić da bi stekli bogatstvo. Zloćani kažu da u legendu o čarobnoj pećini veruju i ljudi iz drugih krajeva Srbije, pa dolaze da obave taj drevni ritual i ponesu bar jedan mali kamen da ih čuva i donese im zdravlje i dugovečnost.
Pećina oduzima dah lepotom, a od davnina je dom slepim miševima. Meštani veruju da slepi miševi donose ljubav i blagostanje svima koji posete to mesto.
Po legendi koja živi u Zlotu, pećina je dobila ime po knezu Lazaru. Posle Kosovskog boja, ostaci srpske vojske, bežeći pred Turcima, sklonili su se u pećinu, gde su živeli neko vreme i hranili se domaćim životinjama o čemu svedoče kosti ovih životinja pronađane u pećini.
Druga legenda govori da je pećina dobila ime po hajduku Lazaru, koji je napadajući turske zulumćare stekao veliko bogatstvo i sakrio ga u pećinu. Veruje se da bogatstvo i danas počiva negde duboko u pećini.
Lazareva pećina je popularno turističko mesto, a ukupnа dužinа ispitanih kаnаlа veća je od 10 000 metara. Zа turističke posete uređene su staze dužine od 900 metara. Pećinski prostor čine monumentalne dvorаne zvučnih imenа: Prestonа, Dvorаnа blokovа, Koncertnа, Dvorаnа slepih miševа itd.
Lаzаrevа pećinа je i znаčаjаn аrheološki lokаlitet. U njoj su otkrivenа tri kulturnа horizontа.
Najstarije naselje u pećini pripada početku bakarnog doba, salkuca-gumelnica kulturi. Keramički predmeti i koštane alatke izrađivani su sa puno mašte i smisla za njihove oblike i ornamentiku. Pored ostalih privrednih aktivnosti, prerada bakra bilo je jedno od osnovnih zanimanja. Šila, igle, dleta, kopče i drugi predmetikoji su ovde izrađivani smatraju se za najstarije bakarne nalaze u Srbiji.
U ranom bronzanom dobu, pre oko 4500 godina, pećina je služila kao lovačka stanica da bi ponovo, nešto kasnije u gvozdenom dobu, u VI veku pre nove ere, postala značajan metalurški centar.
Da li Vi znate još neke legende? Pišite nam KLIKOM OVDE
BORONLINE.RS/Republika/M.A/N.A.
SVE NAJNOVIJE I PROVERENE INFORMACIJE MOGU PRATITI NA PORTALU BORONLINE.RS.
