Veštačka inteligencija sve više ulazi u obrazovanje, a sa njom i pitanje: da li je učenik zaista autor rada koji je predao i koliko razume ono što je napisano?
Psiholog Branka Tišma i stručnjak za veštačku inteligenciju Marija Todorović Mihajlović saglasne su da rešenje nije u zabrani novih tehnologija, već u učenju kako da se one koriste kao alat.
U Danskoj se već najavljuju stroža pravila – pisani radovi mogli bi da budu praćeni usmenom odbranom kako bi se proverilo da li učenik zaista poznaje ono što je predao.
Tišma ističe da je veštačka inteligencija didaktičko sredstvo i pomoć u učenju, ali da na sticanje znanja utiču i motivacija, način organizacije časa i očekivanja okoline.
Todorović Mihajlović upozorava da se AI i varanje sve češće posmatraju kao nerazdvojni pojmovi. Dok učenik razume da je reč o alatu – upotreba je dobrodošla.
„Isto kao što je u redu da se učenik konsultuje sa roditeljem, ali nije u redu da roditelj napiše ceo rad umesto njega. Isto je i sa veštačkom inteligencijom“, kaže ona.
Umesto da učenici kriju korišćenje AI, a nastavnici tragaju za načinima da ih otkriju, korisnije je zajedno učiti kako se novi alati mogu iskoristiti da unaprede razumevanje i logičko razmišljanje.
Postoje softveri koji pokušavaju da prepoznaju tekst generisan veštačkom inteligencijom, ali kada učenik aktivno učestvuje, daje ideje i prilagođava tekst – granica postaje veoma tanka.
Usmena odbrana rada, smatraju stručnjacinje, može biti jedan od načina da se proveri da li je učenik zaista razumeo ono što je predao.
Ključno je, ističu, da veštačka inteligencija ne razmišlja umesto učenika, već da mu pomogne da bolje razmišlja.
izvor: društvene mreže
