Borani vodite računa na izborima
Jedna od opština u kojoj će se održati redovni izbori 29.marta je i Bor.
Nije teško da se podsetimo kako je Borski rudnik i topionica bakra izgledao pre dolaska kineske kompanije koja je preuzela da upravlja i rukovodi njime.
Izgrađen je pored ostalog i pogon za odsumporavanje u topionici bakra tako da je zagađenost grada Bora praktično eliminisana. Hiljade zaposlenih građana ponovo je dobilo svoja radna mesta, grad ogroman godišnji budžet, a država Srbija jednog od najvećih izvoznika.
Kinesku kompaniju, koja je preuzela Borski basen, dovela je sadašnja vlast, a najveću zaslugu je u tome imao lično Predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Kako su Bor i Majdanpek izgledali pre oživljavanja rudnika u svim svojim segmentima i topionica bakra, izlišno je govoriti, to svi koji tamo žive dobro znaju.
Majdanpek je počinjao da liči na grad duhova, ko god je mogao, odlazio je, a takođe i Bor su napuštali svi koji su mogli.
Prošlu godinu obeležilo je neviđeno blokadersko nasilje, koje nije mimoišlo ni Bor.
Zar nije glavna parola studenata u blokadi, koji su zajedno sa opozicijom želeli da preuzmu vlast na ulici bila “SRBIJA MORA DA STANE!”
Desio se napad i paljenje rudarskih bagera kod Majdanpeka, kao i nekoliko napada na radnike površinskog kopa. Blokaderi su bili aktivni i u gradu Boru. A ko su, ustvari, bili ti blokaderi.
Većina od njih zaposlena je u rudniku Bor ili bar neko od članova njihovog domaćinstva. Uz pomoć Kineza ova vlast ,protiv koje se oni bore, ekonomski je oživela ceo taj region.
Kako već jako dobro znamo da je studentsko -blokaderska opozicija pod uticajem stranih mentora i ideologa, a takođe od njih i finansirana , onda je jasan njihov zadatak u Boru i okolini.
Već je pisano da zapadne zemlje i prevashodno EU napadaju našeg Predsednika Aleksandra Vučića zbog izuzetno bliske ekonomske saradnje sa Republikom Kinom.
Šta će sada na izborima 29.marta takozvana studentska lista i opozicija da ponude biračima u Boru?
Studentska lista na kojoj će se možda zadeseti i neki student, kao i opzicione stranke, Boranima nisu ponudili ništa.
A šta svi oni zajedno mogu da ponude Boranima, kada im je osnovni zadatak koji su dobili, i za koji su dobro plaćeni, rušenje sadašnje vlasti od opštine pa do Republičkog parlamenta i do Predsednika Republike. Slabljenje prisustva kineskih investitora u Srbiji ili što bi rekli jednostavnim rečima oterati ih iz Srbije!!!
U najmanju ruku je čudno da među pristalicama opozicije ima i ne mali broj zaposlenih u kompaniji iz koje žele da izbace investitora i da je opet dovedu na rub propasti…
Sigurno da će preovladati, narodski rečeno, zdrav razum i da neće građani glasati za one čiji je program zatvaranje njihovih radnih mesta.
A sada jedna istinita priča iz prošlosti, sa istinitim likovima.
Početkom 90ih godina i raspadom SKJ osnovale su se razne političke partije, a jedna od njih je bila i Demokratska stranka.
U mestu Barič, kod Obrenovca, radio je i još uvek bio u osnivanju veliki hemijski gigant u koji je do tada uloženo preko 200 miliona dolara. Fabrika je sastavljena praktično iz dve fabrike, a deo koji je bio gotov, prodavao je svoje proizvode , koji su bili sirovina za deterdžente i sapune, i još mnogo toga, već od kraja 80ih godina firmama u celoj Jugoslaviji i izvozio u Nemačku, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju,…
Fabrika je bila najmodernija tog tipa u svetu, sa svim merama zaštite životne sredine i pod stalnom kontrolom nadležnih institucija. Ali ne lezi vraže, pred jedne višepartijske izbore u Srbiji , jedan od viđenih članova tadašnje Demokratske stranke iz Obrenovca, koji se naročito kasnije istakao posle 5.oktobra 2000.godine, došao je na originalnu ideju i skupio veliki broj pristalica ,blokirao fabriku, kako je nazvao “trovačnicu koju je podigla Komunistička vlast”
U fabrici je tada bilo zaposleno nešto više od 700 radnika svih profila, i to izuzetno mladih po godinama.
Tada je jedan od mlađih direktora, u čijem resoru je i bila kadrovska služba, zatražio spisak svih zaposlenih sa područja opštine Obrenovac. Sa spiskom u ruci i megafonom, izašao je pred demonstrante i poručio im, da će sada da pročita imena njihovih svih sinova i kćeri, kao i braće i sestara, i roditelja koji bi ostali bez posla ako se fabrika zatvori. Uzgred, preko 70% zaposlenih bili su iz opštine Obrenvac i sela čak do Uba. Izlišno je napominjati da su plate zaposlenih, zbog prirode proizvodnje i samih proizvoda, bile izuzetno visoke.
Još pri pola čitanja onog spiska, demonstranti su se razišli i više se nikad nisu oko fabrike okupljali.
Ovo je daleka prošlost ali treba da nas podseti da se mazohisti u Boru, ukoliko ih ima, dozovu pameti i da vode računa za kog glasaju!
